Sveza savršenstva i punoća zakona

Teološko-kontemplativni aspekt tumačenja ljubavi, sagledavanje ove životne kategorije u novozavetnom, jevandjelskom kontekstu gde ona jeste ekvivalentna Smislu bivstvovanja.
Traganje za takvom ljubavlju, ljubavlju samoj po sebi, a to je Bog, pokušavam da vaspostavim (bar u virtualnoj, digitalnoj reči) zbačenu krunu vrednosti koja od mnogobrojnih savremenih nesmislenih imenovanja i pridavanja joj isprazne semantike, ne zasluzuje mesto koje joj pripada- paradigme i modusa ljudskog postojanja.

Заједничарење у непатвореној љубави

taisa | 25 Децембар, 2012 23:45

"Где је љубав, ту је бесмртност"- писао је Авва Јустин. Ново поимање љубави,(саобразно духу времена), заправо придавање њеног имена ефемерним осећањима и у основи материјалистичким односима замагљује наше духовне видике, оне у којима је семантика љубави непомутива: живоносна и стваралачка сила постојања. Осакаћен појам љубави репрезентује осакаћену личност савременог човека, онога који храмље и грца у недостатку пуноће смисла и сврсисходности трајања. Иако дефектно и у парампарчад полупано, духовно лице човека не може да  траје без безвременског огледала.

 

 

 

       Подрхтавање оностраног у нама измиче чулима, али задиркује ум, покреће пламтећу чежњу и жар за недокучивим. ЗавиривањеM у, понаособ, сваки кутак празнине свакодневног мисленог садржаја, допирe ce до тишине трагалачког немира.

 

 

 

 

 

 

 

 

Генерална | Пермалинк | Коментари (6) | Трекбекови (0)

 
Powered by blog.rs