Sveza savršenstva i punoća zakona

Teološko-kontemplativni aspekt tumačenja ljubavi, sagledavanje ove životne kategorije u novozavetnom, jevandjelskom kontekstu gde ona jeste ekvivalentna Smislu bivstvovanja.
Traganje za takvom ljubavlju, ljubavlju samoj po sebi, a to je Bog, pokušavam da vaspostavim (bar u virtualnoj, digitalnoj reči) zbačenu krunu vrednosti koja od mnogobrojnih savremenih nesmislenih imenovanja i pridavanja joj isprazne semantike, ne zasluzuje mesto koje joj pripada- paradigme i modusa ljudskog postojanja.

Na tragu sveze savršenstva

taisa | 07 Децембар, 2012 02:48

Ta svagda živo treperiva i nikad zagasla žudnja za neprestanim, trajnim, bez konca, bez iščeznuća... Iza kraja da nema kraja. Osim svetrajnog i bes_krajnog, svenaslućujećeg i svepredosećajućeg... nama nedomislivog Smisla.

Dakle, Smisao? Hm... Ima li prostora misliti o Njemu? Vapim... Ili je postupak zemljizacije ličnosti nadasve uzpeo? Evo, i poslednji segment žive ličnosti poslušno mudri u okovima zemljine teže, batrga se, žedan, a ne da se napojiti, žedan... Vode koja ne izvire niti uvire...

O čemu ja ovde? O nečem što se podrazumeva. Ja želim da govorim o smislizaciji ličnosti, o bogoličavanju jedinke.