Sveza savršenstva i punoća zakona

Teološko-kontemplativni aspekt tumačenja ljubavi, sagledavanje ove životne kategorije u novozavetnom, jevandjelskom kontekstu gde ona jeste ekvivalentna Smislu bivstvovanja.
Traganje za takvom ljubavlju, ljubavlju samoj po sebi, a to je Bog, pokušavam da vaspostavim (bar u virtualnoj, digitalnoj reči) zbačenu krunu vrednosti koja od mnogobrojnih savremenih nesmislenih imenovanja i pridavanja joj isprazne semantike, ne zasluzuje mesto koje joj pripada- paradigme i modusa ljudskog postojanja.

Бистротечна добродетељ на дар... савршена љубав за Божић

taisa | 30 Децембар, 2012 02:17

 

Безвремени тренутак, отргнута хартија из књиге вечности... када васпостављамо храм у властитом бићу, крадимице улазимо у олтар душе и на дар откривамо посебне добродетељи. Трен Рождества Христовог.

Заједничарење у непатвореној љубави

taisa | 25 Децембар, 2012 23:45

"Где је љубав, ту је бесмртност"- писао је Авва Јустин. Ново поимање љубави,(саобразно духу времена), заправо придавање њеног имена ефемерним осећањима и у основи материјалистичким односима замагљује наше духовне видике, оне у којима је семантика љубави непомутива: живоносна и стваралачка сила постојања. Осакаћен појам љубави репрезентује осакаћену личност савременог човека, онога који храмље и грца у недостатку пуноће смисла и сврсисходности трајања. Иако дефектно и у парампарчад полупано, духовно лице човека не може да  траје без безвременског огледала.

 

 

 

       Подрхтавање оностраног у нама измиче чулима, али задиркује ум, покреће пламтећу чежњу и жар за недокучивим. ЗавиривањеM у, понаособ, сваки кутак празнине свакодневног мисленог садржаја, допирe ce до тишине трагалачког немира.

 

 

 

 

 

 

 

 

Na tragu sveze savršenstva

taisa | 07 Децембар, 2012 02:48

 



         Ta svagda živo treperiva i nikad zagasla žudnja za neprestanim, trajnim, bez konca, bez iščeznuća... Iza kraja da nema kraja. Osim svetrajnog i bes_krajnog, svenaslućujećeg i svepredosećajućeg... nama nedomislivog Smisla.  

 

Dakle, Smisao? Hm... Ima li prostora misliti o Njemu? Vapim... Ili je postupak zemljizacije ličnosti nadasve uzpeo? Evo, i poslednji segment žive ličnosti poslušno mudri u okovima zemljine teže, batrga se, žedan, a ne da se napojiti, žedan... Vode koja ne izvire niti uvire...

O čemu ja ovde? O nečem što se podrazumeva. Ja želim da govorim o smislizaciji ličnosti, o bogoličavanju jedinke.

 

 

Честитамо!

taisa | 07 Децембар, 2012 01:56

Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем.
 
Powered by blog.rs